Citrat

Kalcijum citrat

Identifikacija

CAS registarski broj

813-94-5^Y

PubChem^[1]^[2]

13136

ChemSpider^[3]

12584^Y

Jmol-3D slike

Slika 1

SMILES

[Ca+2].[Ca+2].[Ca+2].OC(CC(=O)[O-])(CC(=O)[O-])C(=O)[O-].OC(CC(=O)[O-])(CC(=O)[O-])C(=O)[O-]

InChI

InChI=1S/2C6H8O7.3Ca/c2*7-3(8)1-6(13,5(11)12)2-4(9)10;;;/h2*13H,1-2H2,(H,7,8)(H,9,10)(H,11,12);;;/q;;3*+2/p-6^Y
Kod: FNAQSUUGMSOBHW-UHFFFAOYSA-H^Y

InChI=1/2C6H8O7.3Ca/c2*7-3(8)1-6(13,5(11)12)2-4(9)10;;;/h2*13H,1-2H2,(H,7,8)(H,9,10)(H,11,12);;;/q;;3*+2/p-6

Svojstva

Molekulska formula

C₁₂H₁₀Ca₃O₁₄

Molarna masa

498.43 g mol⁻¹

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Citrati su soli limunske kiseline.^[4]^[5]^[6]

Važniji citrati

Gvožđe(II) citrat - upotrebljava se kao lek protiv malokrvnosti. Dobija se otapanjem gvožđa u limunskoj kiselini.
Natrijum citrat - upotrebljava se kao zamena za kuhinjsku so. Dobija se otapanjem natrijuma u limunskoj kiselini ili reakcijom sode bikarbone i limunske kiseline.
Kalijum citrat- Nastaje otapanjem kalijuma u limunskoj kiselini ili neutralizacijom kalijum hidroksida sa limunskom kiselinom.
Kalcijum citrat nastaje otapanjem kalcijuma u limunskoj kiselini ili neutralizacijom kalcijum hidroksida sa limunskom kiselinom.

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.
↑ McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd izd.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5.
↑ Morrison Robert Thornton, Boyd Robert Neilson (2006). Organic chemistry. Engelwood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 8120307658.

Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.