Gvožđe(II) oksid
| Gvožđe(II) oksid | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| IUPAC ime |
| ||
| Drugi nazivi | Fero oksid | ||
| Identifikacija | |||
| CAS registarski broj | 1345-25-1  Y | ||
| PubChem[1][2] | 14945 | ||
| ChemSpider[3] | 14237 Y | ||
| UNII | G7036X8B5H Y | ||
| ChEBI | 50820 | ||
| Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
| Svojstva | |||
| Molekulska formula | FeO | ||
| Molarna masa | 71.844 g/mol | ||
| Agregatno stanje | crni kristali | ||
| Gustina | 5.745 g/cm3 | ||
| Tačka topljenja | 1377 °C, 1650 K, 2511 °F ([4]) | ||
| Tačka ključanja | 3414 °C, 3687 K, 6177 °F | ||
| Rastvorljivost u vodi | Nerastvoran | ||
| Rastvorljivost | Nerastvoran u alkalijama, rastvoran u kiselinama | ||
| Opasnost | |||
| Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | ICSC 0793 | ||
| EU-indeks | Nije na listi | ||
| Opasnost u toku rada | može da bude piroforan | ||
| Tačka spontanog paljenja | promenljiva | ||
| Srodna jedinjenja | |||
| Drugi anjoni | Gvožđe(II) fluorid, Gvožđe(II) sulfid, Gvožđe(II) selenid, Gvožđe(II) telurid | ||
| Drugi katjoni | Mangan(II) oksid, Kobalt(II) oksid | ||
| Srodna jedinjenja | Gvožđe(III) oksid, Gvožđe(II,III) oksid | ||
| Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
| Infobox references | |||
Gvožđe(II) oksid (fero oksid) je jedan od gvožđe oksida. On je crni prah sa hemijskom formulom FeO. On se sastoji od elementa gvožđa u oksidacionom stanju 2 vezanog za kiseonik. Njegova mineralna forma je poznata kao vustit. Gvožđe(II) oksid nije isto što i rđa, koji se sastoji od hidratisanog gvožđe(III) oksida (feri oksida). Ovaj termin se može koristi manje određeno za nestehiometrijsko jedinjenje sa promenljivim odnosom gvožđa i kiseonika. Uzorci su tipično deficitarni u gvožđu sa sastavom u opsegu Fe0.84O do Fe0.95O.[5]
Priprema
FeO se može pripremiti zagrevanjem gvožđe(II) oksalata u vakuumu:[5]
- FeC2O4 → FeO + CO + CO2
Stehiometrijski FeO se može formirati zagrevanjem Fe0.95O sa gvožđem na 770 °C i 36 kbar.[6]
Reakcije
FeO je termodinamički nestabilan ispod 575 °C, te se disproporcioniše u metal i Fe3O4:[5]
- 4FeO → Fe + Fe3O4
Struktura
Gvožđe(II) oksid poprima kubnu strukturu kamene soli u kojoj su atomi gvožđa oktaedralno okruženi atomima kiseonika. Nestehiometrijski odnosi se javljaju zbog lakoće oksidacije FeII do FeIII čime se efektivno zamenjuje mali broj FeII sa dve trećine tog broja FeIII atoma.[6]
Ispod 200 K dolazi do manjih promena strukture kojima se menja simetrija u romboedralnu i uzorak postaje antiferomagnetan.[6]
Upotreba
Gvožđe(II) oksid se koristi kao pigment. On je odobren od strane FDA za upotrebu u kozmetici, a koristi se i kao ink za tetoviranje.
Reference
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
- ↑ Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002, ISBN 0-07-049439-8
- ↑ 5,0 5,1 5,2 Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd izd.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Wells A.F. (1984) Structural Inorganic Chemistry 5th edition Oxford University Press ISBN 0-19-855370-6
Spoljašnje veze
- Vustit - podaci o mineralu
- p
- r
- u
Jedinjenja gvožđa
FeBr2 • FeBr3 • FeCl2 • FeCl3 • FeF2 • FeF3 • Fe(NO3)2 • Fe(NO3)3 • FeO • FeO(OH) • Fe(OH)2 • FePO4 • FeS • Fe2S3 • FeS2 • FeSO4 • Fe2(CrO4)3 • Fe2O3 • Fe2(SO4)3 • Fe3O4 • Fe3S4 • Fe3(PO4)2
