Sven I Rašljobradi

Sven I Rašljobradi (oko 960—3. februar 1014. u Gejnsborou, Engleska) je bio kralj Danske (986 — 1014) i kralj Norveške (986 — 995 i 1000 — 1014) i vrlo kratko bio je kralj Engleske (1013 — 1014). Kao kralj Danske i Norveške nasledio je svoga oca Haralda Plavozubog oko 986. godine.

Hrišćanstvo u Danskoj oko 965.

Bio je prvi danski kralj, koji je imao kovanice po svom liku. Veruje se da je rođen oko 960, dakle pre nego što je njegov otac prihvatio hrišćanstvo oko 965. godine. Kada je kraljevska porodica prihvatila hrišćanstvo, Sven je dobio ime Oton po velikom nemačkom caru Otonu Velikom, ali to ime nije koristio.

Tokom njegove vlasti radije je primao sveštenike iz Engleske, nego sveštenike iz Hamburga. Nemački carevi su se inače širili tako da bi najpre dolazili misionari i biskupi, a posle toga bi sledilo osvajanje. To se dešavalo po slovenskim zemljama istočno od Nemačke, gde bi najpre Oton Veliki podelio zemlju biskupima, a onda bi sledila aneksija.

Osvajanje Norveške

Posle pogibije norveškog kralja Olafa I u pomorskoj bici kod Svoldera, Sven Rašljobradi je osvojio Norvešku. Olaf I se vraćao 1000. godine sa 11 brodova posle jedne ekspedicije. Uhvaćen je u zasedi u zapadnom Baltiku od strane saveza Svena Rašljobradog i kralja Švedske Olofa Švedskog. Danci i Šveđani su imali 60 brodova, pa su iskoristili nadmoć i uništavali jedan po jedan norveški brod.

Osvajanje Engleske

Engleski kralj Etelred II je naredio pokolj svih Danaca u Engleskoj 1002. godine. Svenova sestra je bila jedna od žrtava. Danci se svete nizom napada na Englesku (1003 — 1005, 1006 — 1007. i 1009 — 1012). Englezi su bili prisiljeni da plaćaju danak. Potpunu invaziju Engleske Sven Rašljobradi je izveo 1013. godine. To je bila velika invazija. Vrlo brzo su se engleski plemići i građani pokoravali Dancima. Davali su taoce kao zalog lojalnosti. Osvojio je i Vinčester i krenuo je na London.

Stanovnici Londona su uništili mostove, a Sven Rašljobradi je tu pretrpio teške gubitke i povukao se. London je odolevao, ali ostao je sam, jedini nepokoreni grad. Cela Engleska se predala sem Londona. Kad je engleski kralj Etelred II pobegao u Normandiju, London se predao, a Sven je prihvaćen kao kralj Engleske na Božić 1013. godine.

Kratkotrajna vlast

Sven I Rašljobradi je vladao Engleskom samo 5 nedelja, jer umire 3. februara 1014. godine. U Danskoj ga je nasledio Harold II. Danska flota je proglasila njegovog sina Knuta Velikog kraljem Engleske.

Sven I Rašljobradi na Wikimedijinoj ostavi

• p
• r
• u

Monarsi Danske

Rani monarsi

c.916–1412

(Harthacnut) • Gorm Stari • Harald Plavozubi • Sweyn Forkbeard1 • Harald II • Knut Veliki1 • Harthacanute1 • Magnus Dobri  • Sweyn II • Harald III • Knut Svetac • Olaf I • Erik Stalnodobri • Niels • Eric Upamćeni • Erik Janje • Sweyn Grathe · Knut V · Valdemar Veliki • Knut VI • Valdemar Pobjednički · Valdemar Mladi • Erik Porez-na-plugove • Abel • Christoffer I • Erik Klipping • Eric Menved • Christopher II • Valdemar III • Christopher II • Interregnum • Valdemar Atterdag • Olaf II • Margaret I2

Palatinate-Neumarkt

1397–1448	Erik od Pomeranije2 • Christoffer2

Oldenburg

1448–1863	Christian I2 • John2 • Christian II2 • Frederik I • Christian III • Frederik II • Christian IV • Frederik III • Christian V • Frederik IV • Christian VI • Frederik V • Christian VII • Frederik VI • Christian VIII • Frederik VII

Schleswig-Holstein-
Sonderburg-Glücksburg

od 1863	Christian IX • Frederik VIII • Christian X3 • Frederik IX • Margrethe II

kurziv označava danske monarhe koji su također bili monarsi Norveške.
¹ također monarh Engleske.  ² također monarh Švedske.  ³ također monarh Islanda.