Трка на 400 метара са препонама
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/da/Naisten_400_m_aidat_%28crop%29.jpg/220px-Naisten_400_m_aidat_%28crop%29.jpg)
Трка на 400 метара са препонама је олимпијска атлетска дисциплина у којој је циљ претрчати један круг на атлетској стази (400 метара), и при томе прескочити десет препона распоређених на једнакој удаљености. Сваки тркач трчи у засебној стази. Као и код трка на 100 и 110 м, тркачи смеју додиривати и обарати препоне, али дисквалификују се ако намерно оборе препону или избаце ногу или стопало ван препоне.
Трке са препонама, које нису постојале у Старој Грчкој, воде порекло из коњичког спорта. Попут трке од 120 јарди, и трка од 440 јарди је званично представљена на атлетском сусрету између универзитета Кембриџ и Оксфорд 1864. Пошто су Французи крајем XIX века дужину ове трке превели у метрички систем, она је уврштена у олимпијске дисциплине у мушкој конкуренцији на Олимпијским играма у Паризу 1900. Осамдесет четири године касније, у Лос Анђелесу, и трка на 400 м са препонама за жене постала је олимпијска дисциплина.
Мушкарци прескачу препоне висине 91.4 см, док жене прескачу висину од 76.2 см.
Дужина корака
У зависности од висине и снаге тркача, мушкарци претрчавају између препона у размацима од 13 до 15 корака између, а жене трче у размацима од 15 до 17 корака. Ово не укључује корак слетања са претходне препоне. Едвин Мозиз је био први човек који је одржао ритам од 13 корака током целе трке. У раним фазама тренинга за трку на 400 метара са препопнама, многи тренери тренирају своје спортисте да савладавају препоне са обе ноге. Ово је корисна вештина за учење јер дужина њиховог корака може да се смањи, пошто се тркач умара у каснијим фазама трке.
Техника трчања
Што се тиче технике и издржљивости, трка на 400 метара с препонама је вероватно најзахтевнија дисциплина у продуженом спринту и тркама са препонама.[1] Спортисти морају бити у стању да трче брзо и да одржавају брзину. Добра техника трчања с препонама и равномеран ритам корака између препона су пресудни.[2] Штавише, тркачи на 400 метара са препонама морају поседовати анаеробну издржљивост током последњих 150 до 100 метара трке зато што се млечна киселина акумулира у телу услед анаеробне гликолизе.[3]
Светски рекорди
- мушкарци: 45,94 секунди: Карстен Вархолм, Норвешка, 3. август 2021. у Токију
- жене: 50,68 секунди: Сидни Меклохлин-Леврон (САД), 22. јул 2022. у Јуџину
Олимпијски рекорди
- мушкарци: 45,94 секунди: Карстен Вархолм, Норвешка, 3. август 2021. у Токију
- жене: 51,46 секунди: Сидни Меклохлин-Леврон (САД), 4. август 2021. у Токију
Рекорди светских првенстава
- мушкарци: 46,29 секунди: Алисон дос Сантос, Бразил, 19. јул 2022. у Јуџину
- жене: 50,68 секунди: Сидни Меклохлин-Леврон (САД), 22. јул 2022. у Јуџину
Најуспешнији атлетичари
- Двоструки олимпијски победници:
- Троструки светски првак:
- Карстен Вархолм (НОР): 2017., 2019. и 2023.
- Двоструки светски прваци:
Најбржи тркачи свих времена*
Мушкарци
Ранг | Време | Атлетичар | Држава | Датум | Место | Напомена |
---|---|---|---|---|---|---|
1 | 45.94 | Карстен Вархолм | ![]() | 3. август 2021 | Токио | [4] |
2 | 46.17 | Реј Бенџамин | ![]() | 3. август 2021 | Токио | [4] |
3 | 46.29 | Алисон дос Сантос | ![]() | 19. јул 2022 | Јуџин | [5] |
4 | 46.78 | Кевин Јанг | ![]() | 6. август 1992 | Барселона | |
5 | 46.98 | Абдерахман Самба | ![]() | 30. јун 2018 | Париз | [6] |
6 | 47.02 | Едвин Мозиз | ![]() | 31. август 1983 | Кобленц | |
7 | 47.03 | Брајан Бронсон | ![]() | 21. јун 1998 | Њу Орлеанс | |
8 | 47.08 | Кајрон Мекмастер | ![]() | 3. август 2021 | Токио | [4] |
9 | 47.10 | Самјуел Матете | ![]() | 7. август 1991 | Цирих | |
10 | 47.19 | Андре Филипс | ![]() | 25. септембар 1988 | Сеул | |
11 | 47.23 | Амаду Дијаба | ![]() | 25. септембар 1988 | Сеул | |
12 | 47.24 | Керон Клемент | ![]() | 26. јун 2005 | Карсон | |
13 | 47.25 | Феликс Санчез | ![]() | 29. август 2003 | Сен Дени | |
Анџело Тејлор | ![]() | 18. август 2008 | Пекинг | |||
15 | 47.30 | Бершон Џексон | ![]() | 9. август 2005 | Хелсинки | |
16 | 47.34 | Рашон Кларк | ![]() | 21. август 2023 | Будимпешта | [7] |
17 | 47.37 | Стефан Дијагана | ![]() | 05. јул 1995 | Лозана | |
18 | 47.38 | Дени Херис | ![]() | 10. јул 1991 | Лозана | |
Тревор Бесит | ![]() | 21. август 2023 | Будимпешта | [7] | ||
20 | 47.41 | Вилфред Апио | ![]() | 19. јул 2022 | Јуџин | [5] |
21 | 47.43 | Џејмс Картер | ![]() | 9. август 2005 | Хелсинки | |
22 | 47.48 | Харалд Шмид | ![]() | 8. септембар 1982 | Атина | |
23 | 47.53 | Хади Соуан Ал-Сомаили | ![]() | 27. септембар 2000 | Сиднеј | |
24 | 47.54 | Дерик Адкинс | ![]() | 5. јул 1995 | Лозана | |
Фабрицио Мори | ![]() | 10. август 2001 | Едмонтон |
Жене
Ранг | Време | Атлетичарка | Држава | Датум | Место | Напомена |
---|---|---|---|---|---|---|
1 | 50.68 | Сидни Меклохлин-Леврон | ![]() | 22. јул 2022 | Јуџин | [8] |
2 | 51.45 | Фемке Бол | ![]() | 23. јул 2023 | Лондон | [9] |
3 | 51.58 | Далила Мухамед | ![]() | 4. август 2021 | Токио | [10] |
4 | 52.34 | Јулија Печонкина | ![]() | 8. август 2003 | Тула | |
5 | 52.39 | Шамир Литл | ![]() | 4. јул 2021 | Стокхолм | [11] |
6 | 52.42 | Малани Вокер | ![]() | 20. август 2009 | Берлин | |
7 | 52.47 | Лашинда Демуш | ![]() | 1. септембар 2011 | Даегу | |
8 | 52.61 | Ким Батен | ![]() | 11. август 1995 | Гетеборг | |
9 | 52.62 | Тонја Бафорд-Бејли | ![]() | 11. август 1995 | Гетеборг | |
10 | 52.74 | Сели Ганел | ![]() | 19. август 1993 | Штутгарт | |
11 | 52.77 | Фани Халкиа | ![]() | 22. август 2004 | Атина | |
12 | 52.79 | Сандра Фармер-Петрик | ![]() | 19. август 1993 | Штутгарт | |
Кализ Спенсер | ![]() | 5. август 2011 | Лондон | |||
14 | 52.81 | Рашел Клејтон | ![]() | 24. август 2023 | Будимпешта | [12] |
15 | 52.82 | Дион Хемингс | ![]() | 31. јул 1996 | Атланта | |
16 | 52.83 | Зузана Хејнова | ![]() | 15. август 2013 | Москва | |
17 | 52.89 | Даими Перниа | ![]() | 25. август 1999 | Севиља | |
18 | 52.90 | Нежа Бидуан | ![]() | 25. август 1999 | Севиља | |
19 | 52.92 | Наталија Антјук | ![]() | 30. јул 2010 | Барселона | |
20 | 52.94 | Марина Степанова | ![]() | 17. септембар 1986 | Ташкент | |
21 | 52.95 | Шина Џонсон | ![]() | 11. јул 2004 | Сакраменто | |
Кори Картер | ![]() | 25. јун 2017 | Сакраменто | |||
23 | 52.96 | Ана Ришкова | ![]() | 4. јул 2021 | Стокхолм | [11] |
24 | 53.02 | Ирина Привалова | ![]() | 27. септембар 2000 | Сиднеј | |
25 | 53.08 | Џенив Расел | ![]() | 4. август 2021 | Токио | [10] |
Бритон Вилсон | ![]() | 25. јун 2022 | Јуџин | [13] |
*Ажурирано 15. октобра 2023.[14][15]
Види још
- Освајачице олимпијских медаља у атлетици — 400 метара препоне за жене
- Освајачи олимпијских медаља у атлетици — 400 метара препоне за мушкарце
- Освајачице медаља на светским првенставима — 400 метара препоне за жене
- Освајачи медаља на светским првенставима — 400 метара препоне за мушкарце
Референце
- ^ Lindeman, Ralph; McGill, Kevin, ур. (пролеће 1995). „400 Meter Hurdle Theory”. Track Coach. El Camino Real: Track & Field News. (131): 4169–4171. ISSN 0041-0314. OCLC 477310277. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ Schiffer, Jürgen (2012). „The 400m Hurdles”. International Amateur Athletic Federation. New Studies in Athletics. Aachen: Meyer & Meyer Sport.
- ^ Iskra, Janus (1991). „Endurance in the 400 metres Hurdles”. International Amateur Athletic Federation. "". New Studies in Athletics. Aachen: Meyer & Meyer Sport. 6 (2): 43—50. ISSN 0961-933X. OCLC 751170802.
- ^ а б в „Men's 400m Hurdles Results” (PDF). olympics.com. 3. 8. 2021. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 8. 2021. г. Приступљено 18. 8. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ а б „Men's 400m Hurdles Final Results” (PDF). World Athletics. 19. 7. 2022. Приступљено 22. 7. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ „400m Hurdles Results” (PDF). sportresult.com. 30. 6. 2018. Приступљено 1. 7. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ а б „400m Hurdles Semifinal Results Summary” (PDF). World Athletics. 21. 8. 2023. Приступљено 21. 8. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ „400m Hurldes Final Results” (PDF). World Athletics. 22. 7. 2022. Приступљено 23. 7. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ „400m Hurldes Results” (PDF). sportresult.com. 23. 7. 2023. Приступљено 23. 7. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ а б „Athletics - Final Results”. olympics.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2021-07-31. г. Приступљено 2021-08-04. [мртва веза]
- ^ а б Jess Whittington (4. 7. 2021). „Duplantis soars over meeting record in Stockholm”. World Athletics. Приступљено 16. 7. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ „400m Hurdles Final Results” (PDF). World Athletics. 24. 8. 2023. Приступљено 26. 8. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ Karen Rosen (26. 6. 2022). „McLaughlin breaks world 400m hurdles record with 51.41 at US Championships”. World Athletics. Приступљено 28. 6. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ „400 Metres Hurdles - women - senior - outdoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-10-14.
- ^ „400 Metres Hurdles - men - senior - outdoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-10-14.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Commons-logo.svg/30px-Commons-logo.svg.png)
Спољашње везе
- Снимак светског рекорда Сидни Меклохлин-Леврон
- Снимак светског рекорда Карстена Вархолма
- п
- р
- у
- 100 метара
- 200 метара
- 400 метара
- 800 метара
- 1500 метара
- 5.000 метара
- 10.000 метара
- маратон
- ходање на 20 километара
- ходање на 50 километра (само мушкарци)
- 100 метара са препонама (само жене)
- 110 метара са препонама (само мушкарци)
- 400 метара са препонама
- 3.000 метара са препрекама
- штафета 4 × 100 метара
- штафета 4 × 400 метара
- мешовита штафета 4 × 400 метара
- скок увис
- скок удаљ
- скок мотком
- троскок
- бацање копља
- бацање диска
- бацање кугле
- бацање кладива
- седмобој (само жене)
- десетобој (само мушкарци)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Athletics_pictogram.svg/50px-Athletics_pictogram.svg.png)