Fields of the Nephilim

ЧлановиСадашњи члановиКарл МакКој
Гавин Кинг
Ли Њуел
Тони Петит
Адам Пол Лич

Fields of the Nephilim je енглески готик бенд у Стивениџу 1984. Име бенда се односи на на библијску расу хибрида анђела и човјека познату као Нефилим.

Историја

Ране године (1984–1991)

Рани звуци бенда су укључивали елементе хард рока, готил рока, хеви метала и психоделичног рока, и састојао се од звука вођеног басом и гитаром поткријепљеним МакКојевим режавим вокалом. Лирички, бенд је укључио теме које се тичу магије (посебно магије хаоса), Ктулу митова, сумерске религије и дјела Алистера Кроулија. Бенд је имао имиџ „прашине и смрти“, повезиван са ликовима из шпагети вестерна Серђа Леонеа и често је носио каубојске навлаке за прашину са временским изгледом током фотографисања. Овај временски неуређени изглед постигнут је тако што су се посипали, по сопственом признању, брашном Mother's Pride.^[1] Ово се такође показало проблематичним за бенд јер је у мају 1988. полиција Нотингемшира притворила бенд док је сумњива супстанца тестирана на дрогу. Касније је утврђено да то није ништа друго до брашно са сцене.^[2]

Њихов дебитантски ЕП, Burning the Fields, објављен је 1985. у издању Situation Two Records-a. Бенд се на "надоградио" на Beggars Banquet 1986. да би издао "Power" и "Preacher Man", и њихов први албум, Dawnrazor који је био на врху Индие листе 1987. године.^[3] Сљедеће издање, Blue Water, било је први сингл који је стигао на 75. мјесто на UK Singles Chart.^[4] Услиједио је Moonchild, главни сингл са другог ЛП-а The Nephilim који је достигао 28. мјесто на UK Chart.^[5]

Psychonaut је објављен у мају 1989. и достигао је 35. мјесто;^[4] десетоминутна нумера је указала на благи помак бенда ка експерименталнијем и интензивнијем звуку. Овај сингл/ЕП био је претеча углађеног и високо произведеног албума Elizium. Продуциран је од стране Пинк Флојдовог инжињера Енди Џексона^[6], албуму је претходио сингл For Her Light, који је доспио на British Top 40 у првој недјељи објављивања. Ремиксована верзија Summerland (Dreamed) (ова верзија је само на CD синглу и разликовала се од 7" винил формата истог издања), објављена је у новембру 1990. године и достигла је 37. мјесто.^[4]

Године 1991. бенд је одсвирао своје последње свирке, дводневни 'Фестивал ватре' у Лондону. Посљедња издања ове ере су уживо CD Earth Inferno и видео Visionary Heads, након чега слиједи компилација Relevations.

Напуштање МакКоја и пауза (1991–1998)

Фронтмен МакКој је напустио бенд 1991. године.^[7] Преостали чланови, заједно са пјевачем Ендијем Дилејнијем, одлучили су да не наставе са именом "Fields of the Nephilim" и наступали су под именом Rubicon.^[8] Бенд је објавио два албума прије распада: What Starts, Ends 1992. и Room 101 1995. године, a Карл МакКој је формирао нови пројекат под називом Nefilim.^[8]

Бенд је одсвирао неке свирке 1993. године, приказујући нови материјал. Према МакКоју,^[9] издавање њиховог деби албума, Zoon, одложено је неколико година због несугласица са издавачком кућом. Zoon је коначно објављен 1996. и имао је изразито тежи звук^[9] за разлику од МакКојевих претходних радова.

Дискографија

• Dawnrazor (1987)
• The Nephilim (1988)
• Elizium (1990)
• Fallen (2002)
• Mourning Sun (2005)

Чланови

Тренутна постава

• Карл МакКој – вокали (1984–1991, 1998–данас)
• Гавин Кинг – гитара (2007–данас)
• Ли Њуел – бубњеви (2007–данас)
• Тони Петит – бас (1984–1991, 1998–2000, 2013–данас)
• Адам Пол Лич – гитара (2018–данас)

Референце

Спољашње везе

• Званични сајт