Manifest

Rani manifest o obrazovanju
Naslovnica međunarodno poznatog Кomunističkog manifesta,[1][2] koju su napisali Fridrih Engels[3][4][5] i Karl Marks,[6][7][8][9][10] a objavljen 1848.

Manifest (lat. manifestus - proglas) je tekst koji proklamuje osnovna načela književnog stvaranja neke nove grupe pisaca, obično radikalnije suprotstavljena vladajućim književnim konvencijama i oštrije intonirana.[11][12][13][14]

Manifest van književnosti jednostavno znači proglas. Poznat je "Komunistički manifest" iz 1848.

Neki od najpoznatijih manifesta su Manifest verizma[15][16] u italijanskoj književnosti, 1880, Manifest ekspresionizma u nemačkoj književnosti; 1910, Bretonovi manifesti nadrealizma u Francuskoj; kod nas Stanislav Vinaver, Manifest ekspresionističke škole, 1920.

Pod terminom Manifest se podrazumeva i tovarni list, tj. dokument koji prati jednu pošiljku.

Etimologija

Ova reč je izvedena od italijanske reči manifesto, koja je i sama izvedena iz latinske reči manifestum, što znači jasan ili upadljiv. Njena prva zabeležena upotreba na engleskom je iz 1620. godine, u Natanijel Brentovom prevodu Istorije Trentskog sabora Paola Sarpija:[17][18][19] „Na ovaj citat je odgovorio manifestom“ (str. 102). Slično, „Toliko su bili iznenađeni njegovim Manifestom, da nikada ne bi dopustili da bude objavljen” (str. 103).[20]

Reference

  1. ^ „Marx's philosophy and the *necessity* of violent politics – Stephen Hicks, PhD” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 9. 2019. г. Приступљено 2019-09-24. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  2. ^ Kuromiya, Hiroaki (2017), „Communism, Violence and Terror”, Ур.: Pons, Silvio; Smith, Stephen, The Cambridge History of Communism, Cambridge University Press, стр. 279—303, ISBN 9781316137024, doi:10.1017/9781316137024.014, Архивирано из оригинала 24. 9. 2020. г., Приступљено 2019-09-24 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^ Hunt, Tristram (2009). The Frock-Coated Communist: The Revolutionary Life of Friedrich Engels. Metropolitan/Henry Holt & Co. ISBN 9780805080254. OCLC 263983621. 
  4. ^ Liedman. „Engelsismen” (PDF). Fronesis. Архивирано (PDF) из оригинала 2021-03-01. г. 
  5. ^ „Deutsch-Franzosische Jahrbucher”. www.marxists.org. Приступљено 2021-09-17. 
  6. ^ „Letter from Karl Marx accepting membership of the Society 1862”. Royal Society of Arts. Архивирано из оригинала 16. 4. 2018. г. Приступљено 19. 8. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  7. ^ Unger, Roberto Mangabeira (2007). Free Trade Reimagined: The World Division of Labor and the Method of Economics. Princeton: Princeton University Press. 
  8. ^ Hicks, John (мај 1974). „Capital Controversies: Ancient and Modern”. The American Economic Review. 64 (2): 307. „The greatest economists, Smith or Marx or Keynes, have changed the course of history ...” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  9. ^ Schumpeter, Joseph (1952). Ten Great Economists: From Marx to Keynes. Unwin University books. 26 (4th изд.). Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-11078-5. 
  10. ^ Little, Daniel. „Marxism and Method”. Архивирано из оригинала 10. 12. 2017. г. Приступљено 10. 12. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  11. ^ Merriam-Webster online dictionary definition of Manifesto Архивирано 2012-08-08 на сајту Wayback Machine.
  12. ^ „Archived copy” (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 12. 9. 2013. г. Приступљено 2013-09-14. , article on "Wahlprogramm", literally "election programme".
  13. ^ Dictionary.com definition of Manifesto Архивирано 2012-08-06 на сајту Wayback Machine.
  14. ^ David Robertson, The Routledge Dictionary of Politics, Edition 3, Psychology Press, 1890 p. 295 Архивирано 2016-04-25 на сајту Wayback Machine, ISBN 9780415323772
  15. ^ G. Marzot, Il verismo, Questioni e correnti di storia letteraria, 1949
  16. ^ G. Petronio, Dall’ Illuminismo al Verismo. Saggi e proposte, 1962
  17. ^ Nadon, "Paolo Sarpi and the Venetian Interdict" in Enlightenment and Secularism: Essays on the Mobilization of Reason, p. 20.
  18. ^ Peter Burke, editor and translator, The History of Benefices and Selections from the History of the Council of Trent, by Paolo Sarpi (New York: Washington Square Press, 1962), p. xxvii.
  19. ^ Naylor, Ron (децембар 2014). „Paolo Sarpi and the first Copernican tidal theory”. The British Journal for the History of Science (на језику: енглески). 47 (175 Pt 4): 661—75. PMID 25547000. doi:10.1017/s0007087413000976. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  20. ^ Oxford English Dictionary

Literatura

  • 100 Artists' Manifestos. Danchev, Alex. London: Penguin. 2011. ISBN 9780141191799. OCLC 660519141. 
  • Karl Marx, Friedrich Engels (2004) [1848]. Manifesto of the Communist Party. Marxists Internet Archive. Retrieved on 14 March 2015.
  • Adoratsky, V. (1938). The History of the Communist Manifesto of Marx and Engels. New York: International Publishers.
  • Boyer, George R. (1998). „The Historical Background of the Communist Manifesto”. Journal of Economic Perspectives. 12 (4): 151—174. CiteSeerX 10.1.1.673.9426 Слободан приступ. JSTOR 2646899. doi:10.1257/jep.12.4.151. 
  • Hobsbawm, Eric (2011). „On the Communist Manifesto”. How To Change The World. Little, Brown. стр. 101–120. ISBN 978-1-408-70287-1. 
  • Hunt, Tristram (2009). Marx's General: The Revolutionary Life of Friedrich Engels. Metropolitan Books.
  • Schumpeter, Joseph (1997) [1952]. Ten Great Economists: From Marx to Keynes. London: Routledge. ISBN 978-0-415-11079-2. 
  • Schumpeter, Joseph A. (јун 1949). „The Communist Manifesto in sociology and economics”. Journal of Political Economy. 57 (3): 199—212. JSTOR 1826126. S2CID 144457532. doi:10.1086/256806. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Manifest на сајту Standard Ebooks
  • The Communist Manifesto at the Marxists Internet Archive
  • Manifesto of the Communist Party, an English-language translation by Progress Publishers, in PDF format
  • The Communist Manifesto in 80 world languages
  • Manifest der Kommunistischen Partei : veröffentlicht im Februar 1848 Original 1848 edition in full color scan
  • On the Communist Manifesto Архивирано 4 новембар 2016 на сајту Wayback Machine at modkraft.dk (a collection of links to bibliographical and historical materials, and contemporary analyses)
  • Demetz, Peter (1967). „Economics and Intellect: Thomas Carlyle”. Marx, Engels, and the Poets: Origins of Marxist Literary CriticismНеопходна слободна регистрација. Превод: Sammons, Jeffrey L. (Revised изд.). Chicago & London: The University of Chicago Press. стр. 37. 
  • Zenzinger, Peter (2004). „Engels, Friedrich”. Ур.: Cumming, Mark. The Carlyle EncyclopediaСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Madison and Teaneck, NJ: Fairleigh Dickinson University Press. стр. 149—150. ISBN 9780838637920. 
  • Zenzinger, Peter (2004). „Marx, Karl”. Ур.: Cumming, Mark. The Carlyle EncyclopediaСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Madison and Teaneck, NJ: Fairleigh Dickinson University Press. стр. 310. ISBN 9780838637920. 
  • Kim, Sung Ho (2017). „Max Weber”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopaedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Архивирано из оригинала 18. 3. 2019. г. Приступљено 10. 12. 2017. „Max Weber is known as a principal architect of modern social science along with Karl Marx and Emil Durkheim.” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „Musée d'Orsay: Courbet speaks”. www.musee-orsay.fr. Архивирано из оригинала 1. 8. 2016. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Marinetti, Filippo Tommaso (1914). „I Manifesti del futurismo, lanciati da Marinetti [et al.]”. [Firenze Lacerba] — преко Internet Archive. 
  • „Technical Manifesto of Futurist Painting”. Unknown.nu. Приступљено 11. 6. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „The Collection | MoMA”. The Museum of Modern Art. Архивирано из оригинала 2. 7. 2015. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „eres.lndproxy.org” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 7. 2020. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • texte, Flax (1876-1933) Auteur du (3. 5. 1913). „Les Hommes du jour / dessins de A. Delannoy; texte de Flax”. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „Articles, TOUT-FAIT: The Marcel Duchamp Studies Online Journal”. www.toutfait.com. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Dada, No. 3, Zurich, December 1918 (French Version) Архивирано јул 7, 2013 на сајту Wayback Machine. International Dada Archive, University of Iowa Libraries
  • Rainey, Lawrence (15. 7. 2005). Modernism: An Anthology. John Wiley & Sons. ISBN 9780631204480 — преко Google Books. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „La cause etait entendue”. 8. 11. 1948. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Klein, Yves. „The Chelsea Hotel Manifesto”. Yves Klein Archives. Архивирано из оригинала 15. 1. 2013. г. Приступљено 16. 9. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Oldenburg, Claes (3. 2. 2011). „Claes Oldenburg: I am for an Art”. Artist Statements. Приступљено 16. 9. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „Manifesto”. Artnotart.com. Приступљено 24. 6. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Solanas, Valerie. „The SCUM Manifesto”. Northeastern University. Приступљено 16. 9. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Morgan, Robert C. „Touch Sanitation”. Communityarts.net. Архивирано из оригинала 8. 3. 2006. г. Приступљено 7. 4. 2006. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Belasco, Daniel (пролеће 2001). „Learning from Landfill”. Jewish Culture News. Архивирано из оригинала 20. 2. 2003. г. Приступљено 7. 4. 2002. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „Quotes from Maintenance Art Manifesto”. artgroove.com. 7. 4. 2006. Архивирано из оригинала 26. 4. 2006. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Spoljašnje veze

Manifest на Викимедијиној остави.
  • Manifestos.net
  • British political party manifesto archives, 1900–present: Labour, Conservative, Liberal/SDP/Liberal Democrat
  • "Schriften von Karl Marx: "Das Manifest der Kommunistischen Partei" (1948) und "Das Kapital", ernster Band (1867)" Архивирано 22 јануар 2016 на сајту Wayback Machine. UNESCO.</ref>
Normativna kontrola Уреди на Википодацима
Državne
  • Nemačka
Ostale
  • Enciklopedija savremene Ukrajine