Svetska fondacija za prirodu

Svetska fondacija za prirodu World Wide Fund for Nature
Logo Svetske fondacije za prirodu
Skraćenica	WWF
Moto	For a Living Planet
Osnivač	Džulijan Haksli, Piter Skot, Jolanda Far, Bernard Lipe-Besterfeldski, Princ Filip, vojvoda od Edinburga, Edvard Maks Nikolson, Gej Mauntfort, Godfri A. Rokfeler
Datum osnivanja	29. aprila 1961. (kao World Wildlife Fund)
Namena	zaštita prirode, dobrotvorna delatnost
Sedište	Gland,  Švajcarska
Područje delovanja	širom sveta
Predsednik	Pavan Sukhde,  Indija
Generalni direktor	Marco Lambertini
Veb-sajt	http://www.wwf.org http://wwf.panda.org/

Svetska fondacija za prirodu (engl. World Wide Fund for Nature (WWF)) međunarodna je nevladina organizacija osnovana 1961. godine sa ciljem zaštite prirode. Misija WWF-a je da zaustavi degradaciju životne sredine na našoj planeti i obezbedi budućnost u kojoj će ljudi živeti u harmoniji sa prirodom. Da bi se to postiglo, WWF zajedno sa brojnim partnerima radi na očuvanju biološke raznovrsnosti i smanjenju ljudskog uticaja na prirodna staništa. Fokus organizacije je strateški usmeren na očuvanje ključnih predela i ključnih vrsta koje su od izuzetne važnosti za njihova staništa ili ljude.^[1][2][3]

Ciljevi

Svetska fondacija za prirodu radi na smanjenju ekološkog pritiska ljudi na okolinu – upotrebu zemljišta i prirodnih resursa koji su neophodni za snabdevanje hranom, vodom, vlaknima i drvnom građom, kao i na apsorpciji ugljen-dioksida koji se ispušta u atmosferu putem mnogobrojnih ljudskih aktivnosti. Njen cilj nije udaljavanje ljudi od prirode, vraćanju u prošlost, ili sprečavanje razvoja država ili zajednica, već pronalaženju praktičnih rešenja za zdravu planetu, planetu na kojoj će i sadašnjim i budućim generacijama biti omogućen zajednički napredak ljudi i prirode u stabilnoj životnoj sredini.

WWF je postao poslednjih godina jedna od najvećih i najuglednijih nezavisnih svetskih organizacija za zaštitu prirode.^[4]

Svetska fondacija za prirodu ima više od pet miliona pristalica na svih pet kontinenata. Ima predstavništva u više od 90 zemalja i praktično su odgovorni za razvoj međunarodnog pokreta za očuvanje prirode globalno. WWF su počeli sa velikim ulaganjima još 1985. godine i uloženo je više od jedne milijarde američkih dolara u više od 13,000 projekata.^[4]

WWF je od male grupe entuzijasta posvećenih divljim životinjama prerastao u globalnu mrežu koja ima podršku ljudi iz svih sfera života.^[4]

Područje rada

WWF radi na zaštiti prirodnih resursa - mora, kopna i divljih vrsta - tako da i dalje možemo imati pristup hrani, energiji i vodi.^[5]

Flora i fauna

Biljni i životinjski svet čini prironu mrežu, ali je i izuzetno ugrožen zbog uticaja ljudi na životnu sredinu. To uključuje gubitak staništa, prekomernu eksploataciju i ilegalnu trgovinu, kako na lokalnom tako i na međunarodnom nivou. Godine 2018. je konstatovano da je došlo do zapanjujućeg pada populacije sisara, ptica, riba, gmizavaca i vodozemaca i to čak za 60%.^[5]

Mora i okeani

Mora i okeani pokrivaju gotovo trećinu Zemljine površine i čine 95% svih staništa pogodnih za život. U morima i okeanima živi raznovrsni biljni i životinjski svet. Mora i okeani regulišu klimu, proizvode više od polovine kiseonika koji udišemo, apsorbuju ugljen - dioksid i izvor su hrane za više od milijardu ljudi. Ne smemo zaboraviti da pružaju ljudima rekreaciju i relaksaciju.^[5]

Hrana

Proizvodnja hrane može da zadovolji potrebe svih ljudi na Zemlji. Ipak, skoro trećina te hrane se nikad ne pojede, dok istovremeno gotovo milijardu ljudi gladuje. Hrana koju koristimo i prerađujemo dolazi direktno iz prirode. Proizvodnja hrane ima najveći negativni uticaj na planetu. Proizvodnja, distribucija, upravljanje hranom i otpad od hrane ugrožavaju divlje životinje širom sveta, netaknutu prirodu i samu planetu.^[5]

Vidi još

• Sat za našu planetu
• Svetski dan divljih vrsta

Reference

Literatura

• WWF-INT Annual Review (PDF). World Wide Fund for Nature. 2010. стр. 43. Приступљено 21. 7. 2011. 

Spoljašnje veze

Svetska fondacija za prirodu на Викимедијиној остави.