Arahidinska kiselina

Arahidinska kiselina
IUPAC ime
 
icosanoic acid
Drugi nazivi eikozanoinska kiselina
n-eikozanoinska kiselina
C20:0 (Lipidni brojevi)
Identifikacija
CAS registarski broj 506-30-9 DaY
PubChem[1][2] 10467
ChemSpider[3] 10035 DaY
KEGG[4] C06425
ChEBI 28822
ChEMBL[5] CHEMBL1173381 DaY
Jmol-3D slike Slika 1
SMILES

O=C(O)CCCCCCCCCCCCCCCCCCC

InChI

InChI=1S/C20H40O2/c1-2-3-4-5-6-7-8-9-10-11-12-13-14-15-16-17-18-19-20(21)22/h2-19H2,1H3,(H,21,22) DaY
Kod: VKOBVWXKNCXXDE-UHFFFAOYSA-N DaY

InChI=1/C20H40O2/c1-2-3-4-5-6-7-8-9-10-11-12-13-14-15-16-17-18-19-20(21)22/h2-19H2,1H3,(H,21,22)
Kod: VKOBVWXKNCXXDE-UHFFFAOYAB

Svojstva
Molekulska formula C20H40O2
Molarna masa 312.53 g mol−1
Agregatno stanje beli kristali[6]
Gustina 0.8240 g/cm3
Tačka topljenja

75.5 °C, 349 K, 168 °F

Tačka ključanja

328 °C, 601 K, 622 °F

Rastvorljivost u vodi Praktično je nerastvorna u vodi
Opasnost
Tačka paljenja 169.7 °C

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Arahidinska kiselina (eikozanoinska kiselina) je zasićena masna kiselina sa 20 ugljenika dugim lancom. Ona je manje zastupljeni sastojak kikirikijevog ulja (1.1%–1.7%)[7] i kukuruznog ulja (3%).[8] Njeno ime je izvedeno iz lat. arachis — kikiriki. Ona se može formirati hidrogenacijom arahidonske kiseline.

Redukcijom arahidinske kiseline nastaje arahidil alkohol.

Arahidinska kiselina se koristi za proizvodnju deterdženata, fotografskih materijala i maziva.

Reference

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ↑ The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th izd.). Merck Publishing. 1989. str. 791. ISBN 0-911910-28-X. 
  7. ↑ Beare-Rogers J., Dieffenbacher A., Holm J.V. (2001). „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry 73 (4): 685–744. DOI:10.1351/pac200173040685. 
  8. ↑ U.S. Department of Agriculture, Agricultural Research Service. 2007. USDA National Nutrient Database for Standard Reference, Release 20. Nutrient Data Laboratory Home Page

Spoljašnje veze

Portal Hemija
  • p
  • r
  • u
Zasićene
Volatilne: Sirćetna (C2) • Propionska (C3) • Buterna (C4) • Valerinska (C5) • Kapronska (C6) • Enantinska (C7) • Kaprilna (C8) • Pelargonska (C9) • Kaprinska (C10) • Undekanska (C11) • Laurinska (C12) • Tridekanska (C13) • Miristinska (C14) • Pentadekanska (C15) • Palmitinska (C16) • Margarinska (C17) • Stearinska (C18) • Nonadekanska (C19) • Arahidinska (C20) •
n−3 Nezasićene
α-Linoleinska (18:3) • Stearidonska (18:4) • Eikozapentaenoinska (20:5) • Dokozaheksaenoinska (22:6)
n−6 Nezasićene
Linolna (18:2) • γ-Linolna (18:3) • Dihomo-γ-linolna (20:3) • Arahidonska (20:4) • Ardenska (22:4)
ω-7 Nezasićene
Palmitoleinska (16:1) • Vakcenska (18:1) • Paulinska (20:1)
n−9 Nezasićene
Oleinska (18:1) • Elaidinska (trans-18:1) • Eikozenoinska (20:1) • Erukinska (22:1) • Nervonska (24:1) • Mead (20:3)
Biohemijske familije: Ugljeni hidrati (Glikozidi,Alkoholi) • Lipidi (Steroidi,Fosfolipidi,Glikolipidi,Masne kiseline,Tetrapiroli) • Proteini (Aminokiseline,Peptidi,Glikoproteini) • Nukleobaze/Nukleinske kiseline